.....LJUBAV.....

"Била је рођена у знаку близанаца, усред зелених бескрајних поља која су јој и обликовала њен дух да буде нон стоп у покрету. Судбина се жестоко поиграла са њеном породицом па их сместила у једну малу паланку негде усред Паноније. Брат јој је био непокретан. Још један сјајан окрет судбине. Тек толико да осоли целу причу о њој. У њеним очима се углавила по једна звезда. И то баш онаква каква је мени требала да осветли пут. Хм! Оне две проклете виле су ми добро упаковале поклон за одлазак. Чак ни мемоари мог пијаног пријатеља који ме је добро опремио за звездознанство, нису је предвидели . Имала је косу густу као сноп најбоље пшенице и тело које је било мекше од најфиније црнице после кише. Додир јој је био лак као миловање младе детелине. У оној паланци бавила се уобичајеним паланачким радњама. Играла је фолклор, ваљала се помало у житу и сањала велике снове, од којих ју је, опет по старом паланачком обичају, делила она танка влат недоследности и нестрпљивости, као и несразмера између очију и стомака.  

Увек кад се сетим ње, проради у мени оно мало паорских гена које носим у себи од очеве бабе која је била храватска мађарица. Или мађарска хрватица, не знам. Уписала је факултет у великом граду и борила се са њим да је прогута али не сажваће. тај). И имала је сломљену ногу. Десну. Захваљујући нервозном и гладном керу, неравномерним басамацима и њеном темпераменту. Та сломљена нога ју је и довела до мене. Кад сам је упознао зима је још увек калила бес на природу, а ја се шепурио около са позајмљеним рачунаром који се, као рибља кост белео на мом столу. Једна веза ми је пропадала а ја сам гледао на другу страну. У шарени интернет где сам ноћу шетао, склапао познанства са виртуалним људима и крао зрнца пажње да их касније пред спавање крцкам на миру у мраку моје собе. Моја одлука да одем се лагано крчкала у лонцу свакодневних зачкољица. Једне ноћи, жуто писамце ми је засветлело у углу екрана. Отворио сам га, а једно «ћао» ми се смешкало. Упитао сам ко је а на екрану се појави њено име. Сам разговор је покрила прашина али сећам се да сам је упитао за телефон. Послала ми је,а ја сам махинално окренуо број. То, иначе, није био мој обичај. Још кад сам угледао скупљене казаљке које су са зида показивале пола четири ујутро, било ми је још нелагодније. Њен глас са друге стране је звонио, благо развучен географским пореклом. Када сам те ноћи легао, кроз прозор сам видео како ми је са парчета залеђеног неба једна звезда намигнула. Идућих дана смо се чули, све чешће и чешће, све док нисам време почео да мерим од и до позива. Следећа неминовност је била да се видимо. Нови Сад није био далеко. Али, баш те недеље кад сам се спремао за пут, кренули су некакви нереди свуд по земљи. Опасно је у једном тренутку замирисало на барут и крв. Свуд по путевима једни су дизали барикаде и палили све и свашта због неких других. Није ме то много интересовало. Моја галерија њених слика се увећавала а ја постајао све нестрпљивији да је видим уживо. Тог јутра кад сам кренуо, било је вруће. Јако. Презнојавао сам се три сата у поквареном аутобусу док је шофер вешто маневрисао између возила паркираних по путу. Желудац ми је био у грчу, а глава у облацима. Нажалост, ноге су ми биле у доручку мог сапутника. Златна нит се вијорила негде изнад крова и ја сам је једно време пратио погледом све док ме нервоза није савладала. Онда сам заспао и пробудио се негде на самом уласку у Нови Сад. Много сам волео тај град. Иако ме је подсећао на најгору зиму коју сам у животу доживео, на ужегле макароне и јутарњу химну. Док сам ходао булеваром који добро знам, од аутобуске до Футошке пијаце, покушавао сам да се сетим броја секунди за који сам некад могао ту раздаљину да претрчим, јурећи први аутобус за Гхостаун. Морао сам некако да умирим ноге које су ми клецале. Златна нит се и даље провлачила на раном сунцу и пресијавала. Угледао сам је на раскрсници. Заузела је позу коју сам одмах препознао са слика. Уске фармерице, наравно смишљено обучене, и плави пуловер. Несретни Балашевић ми је пројурио крозт главу, а ја сам га гурнуо у страну јер сам журио до ње. Пружила ми је руке и осмех, а ја сам, помало тупаво, стајао и буљио у њу. Загрлила ме је без речи. И у том загрљају смо, мање више, рекли једно другом све што смо имали. Само смо се стопили а ја сам одмах пронашао отисак свог лица на њеном врату. Одвела ме је у стан у поткровљу. Цимерке су се, по договору, изгубиле. Ја сам и даље стезао своју торбицу, и трудио се да изгледам што смиреније и опуштеније. У стану, један сто, чајна кухиња и огроман кревет су се гурали по ћошковима а са малог прозора ме је гледала нечија тераса. У једном тренутку сам устао и пољубио је. И то је било то. Кад сам кретао није хтела да ме испрати. Момак који је чекао да уђе у категорију бивших је имао доста пријатеља по граду. У тренутку сам се запитао кад ћу и ја ући у тај ред али пролеће у даху и сјај у очима је растерао те мисли. Мада ми је остао неки горак укус у устима, упркос слатким пољубцима, и тај укус ми је остао да данас. А златна нит коју сам поново видео испред зграде је, на тренутак, потамнела и сакрила се у сенку. Свему томе, нисам придавао тада никакав значај,.....а можда је требало...."

SAMO PAR GODINA ZA NAS.....

Danas dok sam setao kroz merkator, doziveo sam flashback.....ogromni stand "hemofarma" prilicno glupo osmisljen sa neka cetiri narandzasta stuba i LCD televizorom u sredini, jedan stand sa nekakvim promo materjalom i jedan pult, isto narandzasti...a za pultom ....ona.....umalo se nisam strovalio na sred hodnika.......trepnuo sam nekoliko puta cisto da razbistrim um i pogled,...ma jeste ona, pas mu majcin....priblizio sam se nesigurnim korakom, polako, grceci prste na nogama,....ona me je primetila, podigla glavu, a ja sam se nesigurno vratio par koraka,...srecom providjenje je postavilo iza mene jednu klupu pa sam se zahvalno na nju strovalio.....izvukao sam cigaretu i pripalio.....ok, jeste me tresla gorznica, ovaj grip koji jos ne postoji me je tresao, jesam umoran od posla i ljudske gluposti, jesam pod dejstvom nekoliko lekova....ali to jeste ona.........prizvah ono malo njenog lika, sto cuvam na pozuteloj fotografiji u kredencu secanja,....ma jeste ona....ponovo ustadoh, kese sam naravno zaboravio na klupici, i polako kretoh ka njoj,....na par metara me je ponovo pogledala, a ja pretrnuo,...zmarci i hladan znoj su se trkali niz kicmeni stub....jos jedan korak, pa jos jedan,....pa jos jedan.....u poslednjem trenutku sam primetio spasonosnu hrpu flajera na pultu....zeljno sam zgrabio jedan.....

"dobar dan, mogu li da vas upoznam sa nasom najnovijom paletom lekova..." rece mi ona. Nista nisam uspeo da odgovorim, samo sam klimnuo glavom. Nastavila je neku pricu, a ja sam prikovano gledao kosu, oci, usne...dok me je proslo vreme grcevito drzalo za stomak....."...i zato je ovaj novi lek bolji od ostalih u istoj kategoriji....."......srce mi je lupalo, a pogled prikriveno zverao po njoj,.....dok se nije zaustavio na plocici sa imenom na kom je pisalo " Jelena" ..."Jelena..." promrmljao sam......." molim?" upita me zbunjeno......" vi se zovete jelena" ..."da".......strasna malaksalost me preplavi, a cudna tuga me opali direktno u solarni pleksus..."poznajemo se?" upita me...."ne, ne....nesto sam pomesao" ...izbacih svoj najsladji osmeh u izlog...."a, ok" nasmeja se....................

nije bila ona...........

Ko je ona? Svako od nas ima po neku, jednu koja udje, dodje i prodje kroz zivot kao kroz lunc vagon,....ostavi slatko-gorak ukus u ustima, i za ono kratko vreme, koliko traje jedan korak, ili jedan poljubac, ostavi trag unutra,...jaci od vodenog ziga,....onaj koji ostaje zanavek.....

u sledecem delu cu vam tacno opisati moju onu....

UNBORN

Ovaj film sam dugo cekao,....trejler sa yahoo moviesa, mi je izgledao fantasticno, a kao slag na tortu dosao je moj omiljeni glumac Gary Oldmann. Iako je samo jednom igrao u klasicnom hororu ( "Dracula" ) nadao sam se da je ovde dao sam mrvicu svoje glumacke carolije i da ce ovo ispasti nesto sasvim posebno,...obzirom da horori koji stizu poslednjih par godina ( izuzev spanaca na privremenom radu u USA ) postaju vise predmet smeha nego straha.

Ako racunamo sjajnu back up ekipu glumaca (James Remar, Jane Alexnader, Carla Gugino ) te glavnu protagonistkinju sa uvrnutim izborom filmova u kojima je glumila ( Transformers, Cloverfield, Walk hard: the Dexie Cox story, zajmila glas u Fallout 3...) samo su mi dolivali ulje na vatru oko izlaska ovog blockbustera.

Najveca misterija mi je bio sam reditelj ( i scenarista ),.....sve dok nisam odleteo do IMDBa i tamo potrazio ime IMDB i video da se u njegovom opusu nalaze recimo Blade trilogija, Dark Knight, DArk city, Puppet master, i Treshold serija....jos vise mi se podpalilo nestrpljenje,...

Kad sam na netu video R5 ovog filma, nit sam mogao nit sam zeleo duze da cekam, iz momenta sam zrtvovao moj dragoceni ratio na jednom od trekera i spustio ovo na moj DT komp. 

Iz predostroznosti sam film gledao prepodne, uz mog ljubimca, i casu punu ledene vode ( garantovani lek protiv straha ) 

...i na kraju,...od blockbustera ispade..........buster.........:(

...O glumcima.......

Za glavnu glumicu je vec siroki auditorijum konstatovao anoreksiju i nista vise. I ja moram da se slozim s tim,....njen baby face koji uveliko slaze po filmu bi valjda trebalo da nam pojaca uzas terora koji ju je snasao, a fragilna konstitucija da uzrokuje dodatnu empatiju prema siparici koja ulece u cat fight sa demonom koji joj je ubio majku i babu. 

Od Oldmana ni O. Odigrao je svoju "glavnu epizodu" zanatski,maznuo lovu i to je to. Sumnjam da je i na premijeri bio. 

Jane Alexander ( vrh riba s kraja 70tih ) kao jevrejska long lost grandma nikako nije mogla da ukapira da engleski sa jakim akcentom nikako ne moze da prodje....cuo sam par jevreja koji govore engleski i to veze nema sa onim kako mali perica u holivudu zamislja jewish english......mada kad bolje razmislim oni svim strancima inputiraju onaj tvrdi izgovor tako da samo po sitnoj scenografiji mozes da ukapiras ko je odakle ( bradat - arapin, tetoviran serijski broj - jevrejin, glomazan i pripit - rus itd itd.....) 

ostatak klasne support postave s uvoda se izgubio u onih par recenica teksta i par kadrova pojavljivanja 

Carla se pojavljuje samo u flesbekovima kao majka, a Remar samo u jednoj sceni kao "zauzeti otac".

.....Crewe...........

Ovaj film je voistinu one man crewe......Gojer je sjajan scenarista koji stoji iza Blade serijala, te poslednjeg Betmena i Treshold serije ( na zalost snimljena samo 1 sezona, ocigledan manjak budzeta,..isto igra Carla Gugino ) ....i ocigledno ima potencijal kao reziser ( osim ovoga snimio i odlican Invisible ) 

..ali stice se utisak da se ovde malko preforsirao,...prica o jevrejskom demonu koji dolazi na ovaj svet u Ausvicu i odtad terorise jednu jevrejsku porodicu bi i mogla da drzi vodu,...uvlacenje nacista u celu pricu je previse,.....da ne spominjem i ocigledno koketiranje sa filmovima tipa Mirrors, ili Orphanage, ili Hidden,....ili I know what u did last summer ili sa Exorcistom ( moja najveca zamerka ) ....sve u svemu galimatijas ideja od kojih niti jedna nije ( a nije ni mogla biti ) posteno sprovedena u delo....daju nam jedan smusen film kog samo vade odlicni specijalni efekti.

 .....Presuda......

Da me ne shvatite pogresno, ovo je interesantan film, sa puno dobrih efekata i jezovitih mesta ( scena u javnom kupatilu, ili u starackom domu ) . Sve zavisi sta ocekujete,....da je ovaj horor potpisao neko drugi, da ekipa nije kakva jeste, ovo bi bio odlican film,...a verovatno i malo drugaciji,....po mom skromnom misljenju ovo je trebalo da odradi neko od spanskih horor reditelja na pecalbi u holivudu recimo Jaume Balaguero ( genijalac koji je snimio Rec, pa ga onda prodao amerima pod imenom Quarantine, a sad snima i Rec2,za koji jedva cekam da pogledam ) 

ovako ostaje glupav osecaj .....sto se kaze "mnoge babice kilava deca" .

OCENA Kilavo 3

...I KAO DA JE BILO NEKAD....

Sto godina me nije bilo ovde.....pomislio sam da vise i ne postoji moj podnivo,.........da sam ga zagubio negde u nepreglednoj mrezi digitalnog bespuca....na srecu, ili na zalost, nisam....jos uvek je tu,......stoji mirno, u tisini, zaboravljen od svih, pa i od mene,.....bez posetilaca,..................zagledao sam sve stranice, zaglavlja, foldere,...sve je tu,......na svom mestu,,.......sad polako skidam patinu,...i dogovaram se sa sobom da ga vise ne zaturam ovako.....