podnivo

SAMO PAR GODINA ZA NAS.....

Danas dok sam setao kroz merkator, doziveo sam flashback.....ogromni stand "hemofarma" prilicno glupo osmisljen sa neka cetiri narandzasta stuba i LCD televizorom u sredini, jedan stand sa nekakvim promo materjalom i jedan pult, isto narandzasti...a za pultom ....ona.....umalo se nisam strovalio na sred hodnika.......trepnuo sam nekoliko puta cisto da razbistrim um i pogled,...ma jeste ona, pas mu majcin....priblizio sam se nesigurnim korakom, polako, grceci prste na nogama,....ona me je primetila, podigla glavu, a ja sam se nesigurno vratio par koraka,...srecom providjenje je postavilo iza mene jednu klupu pa sam se zahvalno na nju strovalio.....izvukao sam cigaretu i pripalio.....ok, jeste me tresla gorznica, ovaj grip koji jos ne postoji me je tresao, jesam umoran od posla i ljudske gluposti, jesam pod dejstvom nekoliko lekova....ali to jeste ona.........prizvah ono malo njenog lika, sto cuvam na pozuteloj fotografiji u kredencu secanja,....ma jeste ona....ponovo ustadoh, kese sam naravno zaboravio na klupici, i polako kretoh ka njoj,....na par metara me je ponovo pogledala, a ja pretrnuo,...zmarci i hladan znoj su se trkali niz kicmeni stub....jos jedan korak, pa jos jedan,....pa jos jedan.....u poslednjem trenutku sam primetio spasonosnu hrpu flajera na pultu....zeljno sam zgrabio jedan.....

"dobar dan, mogu li da vas upoznam sa nasom najnovijom paletom lekova..." rece mi ona. Nista nisam uspeo da odgovorim, samo sam klimnuo glavom. Nastavila je neku pricu, a ja sam prikovano gledao kosu, oci, usne...dok me je proslo vreme grcevito drzalo za stomak....."...i zato je ovaj novi lek bolji od ostalih u istoj kategoriji....."......srce mi je lupalo, a pogled prikriveno zverao po njoj,.....dok se nije zaustavio na plocici sa imenom na kom je pisalo " Jelena" ..."Jelena..." promrmljao sam......." molim?" upita me zbunjeno......" vi se zovete jelena" ..."da".......strasna malaksalost me preplavi, a cudna tuga me opali direktno u solarni pleksus..."poznajemo se?" upita me...."ne, ne....nesto sam pomesao" ...izbacih svoj najsladji osmeh u izlog...."a, ok" nasmeja se....................

nije bila ona...........

Ko je ona? Svako od nas ima po neku, jednu koja udje, dodje i prodje kroz zivot kao kroz lunc vagon,....ostavi slatko-gorak ukus u ustima, i za ono kratko vreme, koliko traje jedan korak, ili jedan poljubac, ostavi trag unutra,...jaci od vodenog ziga,....onaj koji ostaje zanavek.....

u sledecem delu cu vam tacno opisati moju onu....