UH KAKAV FILM....
HABANA BLUES ( 2005 )
http://www.imdb.com/title/tt0441297/
Daklem, iako sam skriboman zaista nisam očekivao da ću za jedan dan opisati dva filma ali…
Svi filmofili koji skupljaju filmove znaju za muku da se ne može napakovati jedan DVD sa šest ok filmova, tako da se uvek ubacuje još po neki film koji je, eto jednostavno tu da popuni broj…tako je bilo I u mom slučaju sa filmom “HAbana Blues”. Iskreno počeo sam da gledam sasvim drugi film , “Mr. Brooks” ali, nisam bio raspoložen za toliko mračne filmove,naročito za mračne filmove sa Kevinom Kostnerom u glavnoj ulozi ( sic!).
Lutajući po DVDju naleteo sam na Habana blues I rekao sebi …what a hell.,.
10 minuta kasnije sam već imao 2 propuštena poziva na telefonu, a ljubimac mi je zbog buke pobegao pod krevet…
Habana Blues nije muzički film iako je o muzici, I nije umetnički film iako opasno miriše na to. Nije ni ljubavni film iako emocije vrcaju na sve strane. A tek nije politička drama, iako se naravno pominje I Bradonja I Majami I bežanija preko mora…
Habana blues je jednostavno FILMČINA!
Elem, priča o jednom , pa RnR bendu , I dvojici najboljih prijatelja, povezuje mnogo stvari u I o Kubi. Emigriranje, siromaštvo, muziku I optimizam.
Posle sjajnog uvoda ulazi se u priču o Ruyu, momku iz Havane, muzičaru koji živi za muziku.Njegova supruga sanja o odlasku u Ameriku, isto kao I njegov prijatelj Tito dok svi zajedno planiraju veliki koncert u starom pozorištu.
Odnekle se pojavljuje Marta, španski producent koji nudi bendu mogućnost da odu u Španiju I tamo snime ploču. Tu počinje rasplet I bolno odrastanje za sve a naročito za glavnog junaka.
Kroz ovu priču režiser Benito Zambrano je odslikao Kubu onakvu kakva jeste, lepa, siromašna, zemlja koju svi Kubanci vole I u isto vreme pokušavaju da pobegnu odatle. Provukao je, suptilno, nezadovoljstvo Kubanaca ali I pritiske I bezobrazluk koji Ameri ( opet oni…) vrše na Kubance ( svaka sličnost sa Srbima je istorijska, nažalost ) kao I okrutni svet svetskog šou biznisa.
I sve to naravno uz prelepu scenografiju ( snimano na Kubi ) I još bolju muziku.
O glumcima I ekipi filma nemam ama baš ništa da kažem iz prostog razloga što se uglavnom radi o južnoamerikancima kojima je ovo pa recimo drugi Ili treći film u karijeri. To im naravno nije smetalo da prikažu vrhunsku glumu I da se sasvim uklope u atmosferu filma. Sam režiser, inače španac, je iskoristio kombinaciju španske škole filma sa gomilom boja I panorama, I Wendersov stil ( “domaći zadatak “) iz filma Buena Vista Social Club
…presuda…
Ako ste voleli Buena Vistu, ako ste zaljubljenik u Stinga, Joea Cocera I sličnu muziku ovaj film je obavezno štivo!!!
Isto tako ako ste rodjeni emotivac pripremite se za sjajno dvosatno iskustvo koje će vam definitivno napuniti baterije I učiniti PODNIVO lepšim nego inače.
Po mom skromnom mišljenju jedan od 10 najboljih filmova svih vremena I definitivno najemotivniji film još od Leona ( Luc Bessona), Amelije Pulen I već pomenutog Buena Vista Social Cluba
…osuda…
PETICA KO VRATA!!!!!
ULTRA KRATKA PRICHA
Ovo je parche jedne kratke price koju sam poceo da pisem...i nikako da nadjem odgovarajuci kraj,...voleo bih da vidim lterarne pokusaje ostalih etar ovisnika,..ko zna, mozda jednog dana i izdamo knjigu koja ce se zvati npr....Parchici neta ili nesto slicno.....
ТЕРАСА
»...мостови нестају, остају само одрази у води... « (мени непознат персијски писац, 2. век п.н.е.)
Седео сам на тераси и гледао како се, негде иза града, рађа предивно летње вече. Тек тада ми је синуло зашто се ово зове смирај данa...
Тог дана сам спавао са једном Шпањолком. Било је одвратно колико то секс може да буде. Не због ње, она је још увек поприлично једро носила својих 35 година. Ја сам био у питању. Слаб сам ја играч за те крес варијанте, за испијање кафе на брзину, претурање по излизаним темама тек да се све увије у неку обланду. Нису ми задовољство на брзину изгужвани чаршави, брз туш и још брже облачење и бежање низ степенице, да те случајно савест не стигне. За мене је секс зарад секса неслана супа. Незачињено јело, као из војничке мензе, којим пуниш стомак али мучиш душу....
Овај град је прелеп у сумрак. Не знам шта значи ова смиреност која ме топи изнутра. Да ли у мени стоји нешто стишано? Да ли је то бистрина плитког, горског потока који је протекао кроз моје снове, или је то талас самозадовољства који ме запљускује изнутра као што топло Карипско море натапа зидине старог утврђења у Хавани.? Не знам. Cви одговори које имам су покривени велом патине и мрзовоље....Стотине свитаца се окачило већ по зградама. Керови су негде у даљини поздрављали пролазнике.Огромно јато птица је витлало преко хоризонта...предивно, предивно вече...
Пало ми је на памет, да у овом тренутку, ни благу представу немам куда ће ме одвести пут. Колико ће горети моја свећа ни који ће је ветар загасити. Можда нека влажна бура са пучине, или студен северца проклете равнице? Или локални лахор ? Или палнински вихор...Ма можда ми није ни битно, Само бих волео да дим са те свеће претходно ти исти ветрови разнесу на све четири стране света. Ко зна, можда богиња руже ветрова на концу, нађе мало места у свом срцу и за мене...
Један стари, поцепани лист винове лозе ме је подсетио на двоје што се љубе. Рошраф вероватно никада до сада није добио већи комплимнет за своје мрље. Овај лист ме је подсетио на лишће дувана. Често сам га сањао. Велики, жути као дијаманти, избраздани дебелим жилама, дремају на последњим врелим зрацим сунца које је било издашно према Куби. Сањам како их пажљиво одвајам. Чак осећам њихову глатку површину на длановима и оштар, али пријатан мирис који помало штипа за ноздрве. Сањам како седим на топлој, сувој, испуцалој земљи, и док седим, ролам те листове. И у њих увијам помало својих успомена. На обзорју се сунце полако гаси а земља испод мене постаје све топлија. Пристојна гомила цигара лежи испред мене. Играм се са једном цигара. Размишљам да је запалим. Да пошаљем један део својих успомена у дим. Да ли су то лепе или ружне успомене? Јесу ли од оне сорте што ти тера осмех на усне или оне што се враћају у стомак као грч.? Кад мало размислим, није ми ни битно, јер ме тло превише греје а а ваздух много опија да бих мислио. Палим лагано цигару и пуштам први дим да ми неко време мирује у устима...сладак је , опија,...омамљено гледам како се са другог краја извија и лагано нестаје у мрак нека слатка успомена...
Disturbia (2007)
Heh, ovo je primer kad ozbiljni likovi ( Dreamworks ) naprave film koji treba da napuni bioskopsku salu....
Još jedno vrelo popodne mi je disalo za vratom kad sam ubacio u DVD disk na kome je pisalo Disturbia. Jeste, znao sam o čemu se radi, jeste prokrstario sam i levo i desno digitalnim etrom i pronašao sve trejlere i sajtove povezane sa ovim filmom, i jeste, tačno sam znao i kakav je kraj filma, ali ipak sam morao da ga pogledam, delom zbog urodjenog opsesivno-kompulsivnog poremećaja za gledanjem filmova koji ima svaki pravi filmofil, a delom zbog, verovali ili ne, David Morsea. Ovaj glumac visoke A kategorije koji je ukapirao da nikad neće biti veliki star i onda, baš kao i naš Zimonjić u tenisu, krenuo da na mala vrata pravi sebi ime,...danas je Zimonjić dupli osvajač Wimbldona u dublu, a Morse jednostavno garancija da neki film vredi.
Elem, film ko film, uspeli hi tech klon ostvarenja "The Bedroom Window" (1987) ili "Rear Window" (1954) počinje idiličnom scenom porodičnog ribolova koja se pretvara u tragediju, iz koje se radja problematični mladi momak koji napada svog profesora i zato dobija kućni pritvor...u dokolici on počinje da voajeriše po komšiluku i primećuje nešto čudno vezano za svog prvog komšiju. Gonjen dosadom i znatiželjom, uz pomoć svog najboljeg prijatelja i novopečene cure kreće u istragu, i .... tu kreće haos a napetost raste a da toga nisam niste ni svesni, ( na sceni kad obijaju komšijina kola sam gotovo pocepao pokrivač na krevetu ). Interesantan doživljaj vezan za film je to što, za divno čudo, ovde ne postoji ni sekund paranoje. Dakle, kad vidite izmučeno lice glavnog antiheroja prosto znate da će on na kraju da uhvati "badguy"-a i da dobije "hot" curu, a kad vidite Morsea kako dominira platnom ( dobro, ... ekranom ) sa sve konjskim repom i širokim ramenima odmah znate da je on ultimativni zloća. Znači nećete se osećati ni malo kao Steve Gutemberg ili James Stewart, ali to ne umanjuje osećaj vrhunske zabave i dobrog osećaja napetosti što klizi niz kičmu. Radnja ionako nije najjači adut ovog filma.
Najjači adut ovog filma je ekipa, glumci, i naravno Dreamworks .
Daklem. Spilberg & co. znaju kako se prave dobri filmovi i tačka.
...o glumcima....
Odlična postava. Shia LaBeouf, kao glavni protagonista se meni nije na prvu loptu dopao ali kako je film išao, sve više je ulazio u priču i na kraju se odlično uklopio. Ako se ima u vidu da je ovo momak od svojih 20ak godina i da ima za sad uloge u bar, 10 vrhunskih filmova ( "Bobby", "A Guide to Recognizing Your Saints", "The Greatest Game Ever Played", "Constantine", "I Robot"...) onda se mora reći da je pred njim otprilike onakva budućnost kakva je bila pred Bred Pitom ili Keanu Reevsom ( s tim da mora da bude dovoljno pametan da ne snima nastavke hi tech pucačina kao potonji nesrećnik )...e sad kako će on to iskoristiti, videćemo, ...
O antagonsti sam dovoljno rekao, tako da ću umesto dalje priče samo navesti nekoliko od gomile filmova u kojima je igrao...ma neću ni da navodim, evo linka ka čovekovoj dosadašnjoj filmografiji pa pogledajte i sami prosudite u koliko je ultra mega hitova igrao ovaj Irac.
http://www.imdb.com/name/nm0001556/
( PS posebna poslastica je pesma koja se zove "SMITH & WESSON". a koju Morse peva u filmu Dancer in the Dark , Larsa Von Triera...da da i tu je igrao ).
Ostatak ekipe je standardno profesionalno odradio svoj posao, mada i dalje mislim da Carrie Ann Moss neće moći da igra "brižnu mamu" ni kad bude imala sto godina.
...crewe...
D.J. Caruso, čovek koji podpisuje ovaj film je relativno mlad reditelj koji je uglavnom poznat fanovima Sci Fi TV serija ( VR-5, Smallville, Dark Angel) sa retkim ali efektnim izletima u "svet velikog platna "...( The Salton Sea (2002), Taking Lives (2004), Two for the Money (2005)) . Čovek koji voli igranje sa bojama i blendom na kameri možda i više od Almodovara, ( setite se jarkih i čudnih LSD boja iz VR 5 ili braon-sive prebojenosti iz Takin Lives ) i ovde je ostao dosledan tome, tako da vas uopšte neće iznenaditi kad osetite recimo istu atmosferu dok gledate širok kadar bloka u kome živi glavni junak i " sobe smrti " serijskog ubice u koju Kyle, glavni junak, upada u potrazi za majkom. Ovo možda govori i o samoj ideji " nobodys safe" koja se inače od 911 u Americi forsira na sve strane ali hajde da sad ne ulazimo u psihološki aspekt filma, jer je ipak Dreamworks kreator i jer je leto, i vrućina, i pije se pivo..itd itd...
Trivija vezana za Carusa je, da osim što odlično režira, dobro i producira filmove,pa je tako potpisan kao producent u filmovima Nick of Time (1995), Drop Zone (1994) ili Another Stakeout (1993).
Druga bitna figura je scenarista Carl Ellsworth koji je poznat po avanturističkim i Sci Fi serijama ( možda najpoznatija tvorevina je legendarna "Buffy the Vampire Slayer" koju je osmislio i napisao scenario za pilot epizodu ). Ellsworth se tek sprema za nove poduhvate na velikom platnu, a obzirom da je ovo tek drugi filmski scenario koji radi ( prvi je bio odličan triler Red Eye iz 2002. godine) i od njega se u bliskoj budućnosti mogu očekivati napeti i shaking filmovi.
...presuda...
Daklem, spakujte zajedno Disturbiu, The Bedroom Window (1987) i Rear Window (1954) na jedan medij i dobićete lepu kolekciju koju možete opogledati u cugu, naravno uz rizik da počnete ispod oka da gledate novog komšiju koji ne pije pivo i koji do kasno u noć " nešto kucka " po garaži.
Za ozbiljno, Disturbia je odličan film plasiran u pravo vreme, koji će vam doneti puno zabave.
...osuda...
jedno jako 4!
Evan Almighty ( 2007 )
Pomalo mi je i žao što blog otvaram komentarom baš na ovaj film.
Bilo je verovatno mnogo boljih i interesantnijih stvarčica ali želeo sam da ispoštujem neki red i da počnem baš od onog mesta na koje sam upravo nabasao...
Elem, Evan Almighty spada u one filmove koje je najbolje odmah arhivirati, ako ste kolekcionar, ili skinuti sa HDa odmah posle gledanja, ako vec morate da ga odgledate.
Isprva mi je film obećavao ( na stranu činjenica da glavni glumac mojoj malenkosti jako liči na nesrećnog Marka Živića, što me je u startu odbilo ), jer me je u prvih nekoliko desetina minuta, režiser, manje ili više konfuzno, uveo u priču o American Dream junaku koji uredno spava u beloj majci i boksericama ,sa ženom, sitnom decom i frizurom ala Klerk Gebl, koga politika dovodi na mesto poslanika u Beloj Kući, sa sve parolom " Change the world",itd itd...
Početak twista u filmu, iako uradjen totalno s brda s dola, kad naš junak zamoli Gospoda za pomoć, a onda mu sledeće jutro stiže komplet za drvodeljstvo, je taman počeo da golica moju maštu,a za oko su mi zapali na prvi pogled i glumci koji su bili u priči, naročito John Goodman, kad su krenula razočarenja..
Glupavo osmišljeni gegovi, ubrzavanje priče na uštrb slojevitosti, te usiljena epizoda Morgana Freemana kao Boga ( doduše, čovek stvarno ima belu bradu u filmu ) bili su samo vrh ledenog brega zaludnosti u kojoj sam proveo sledećih 60ak minuta. Fora sa rastom kose i brade, iako interesantna na početku, ubrzo se pretvorila u kamen oko vrata, tako da sam morao da gledam i slušam jadno glumatanje i jeftinu improvizaciju glavnog glumca koji je pošto poto hteo da iskopira Jima Carreya iz filma Bruce Almighty, ( na koji se, by the way, ovaj film izrazito oslanja ). Pojedini gegovi su olako odradjeni, a potencijalno dobra osnova za smeh se pregazila ( scene sa životinjama, dijalozi sa Bogom ) na brzinu, verovatno da bi se glupavoj američkoj publici što sladje upakovala letnja limunadica. Nelogičnosti u zapletu, i do zla boga površan scenario su bili samo ustajali šlag na ružnu tortu koja je trebalo da me rashladi u ovo vrelo letnje popodne.
Kraj filma, sa, ruku na srce, dobro odradjenim efektima potopa i šećerlema pričom o pobedi good guysa nije mogao da izvuče mrlje.....
...o glumcima....
Steve Carell kao glavni glumac je totalni tropa! Isprva sam se mučio da shvatim kako je moguće da neko tako jadno odigra glavnu ulogu u (ne)zahtevnoj komediji, a onda sam bacio pogled na njegovu biografiju koji mi je odmah objasnio mnogo toga,...čovek se pojavio u seriji "Office", u nekoliko očajnih filmova ( najpoznatiji "Bewitched", " 40 year old virgin", "Bruce Almighty" ( sic?!), i "Curley Sue" ) kao i u gomili live comedy act emisija ( "Saturday night live", "The Tonight Show with Jay Leno", "The Dana Carvey Show" itd itd...) tako da nikako, ali nikako nije bio izbor za glavnu ulogu u ovakvom filmu, pogootovo ako se ima u vidu da se 2003. i jedan Jim Carrey okliznuo na sličnoj temi sa gore pomenutim promašajem ( "Bruce Almighty" )
Sjajne glumčine kao John Goodman ( leže mu bre uloge "zloća" ) i Morgan Freeman ( mršavo odradio "tezgu" ) nisu ni mogle, čak i da su htele da izvuku ovaj film, prosto zato što im to užasan scenario nije dozvoljavao. Ostali, manje poznati glumci su bili jako dobri, ali naprosto više od ovoga se nije moglo...
...crewe...
Rediteljsko-scenaristički tandem ( Tom Shadyac i Steve Oedekerk ) su ljudi iza kojih stoje nekoliko " ozbiljnih " letnjih komedija kao npr,"Nutty profesor" 1 i 2, "Ace Ventura" 1 i 2 ," Liar liar ", te " Barnyard " i " Patch Adams " ) tako da mi nije jasno kako su sebi mogli da dopuste ovoliki promašaj,..počev od izbora glavnog glumca ( radili sa Robinom Williamsom i već pomenutim Jimom Carreyom ), preko zaista lošeg scenarija, do statičnog i neinventivnog režiranja.
...presuda...
Film koji bi trebalo svi stvarno, stvarno brzo da zaborave, počev od reditelja i scenariste,do glavnog glumca,i naravno gledalaca. Blagi užas koji se može gledati jedino na +45 stepeni u hladu!!!
...osuda...
Podnivo?!?!
Podnivo, ... to je trenutak kad zaminu bioskopska svetla i kad ostaneš sam u prepunoj sali, čekajući da iz raspuklih Dolby Stereo zvučnika pukne onaj poznati ton koji ti daje start u šareni svet Limijerovih figura da za sat ili dva izbegneš kakofoniju svakodnevnice...
Podnivo,...to je onaj detalj koji nam daje iluziju da na stepenicama života nismo pali čitav sprat niže. Pruža nam lažni osećaj sigurnosti koji se prečsesto u našim životima razbija o stubove sudbine u paramparkad i proizvodi pri tome isti onaj zvuk koji je pre 2000 godina u Zabranjenom gradu proizveo porculanski poslužavnik kada ga je na kameni pod ispustio, opijumom opijeni, savetnik za podnivo i konkubine imperatora Minga...
Podnivo, ...to je ono mesto na koje bežimo kad nas pritisnu pristigli računi i nezbrinute brige, u koje se sklanjamo dok ne prodje mala, svakodnevna oluja, što dobuje po prozorima ispod umornih kapaka...
Podnivo,...to je onaj osećaj da posmatraš svet sa strane, dok u urednoj koloni paradiraju klovnovi, mažoretkinje, stari i novi vojnici, državnici, utvare, zlotvori, dobrotvori, stare i nove ljubavi, mitski junaci, grifoni, pobratimi Belzebuba, sveci i žreci, grešnici, pravednici, kurve i djankoze, i svi oni jurodivi likovi s kojima si na "ti" negde iza malog mozga....
Podnivo, ... to je trenutak kad zaminu bioskopska svetla i kad ostaneš sam u prepunoj sali, čekajući da iz raspuklih Dolby Stereo zvučnika pukne onaj poznati ton koji ti daje start u šareni svet Limijerovih figura da za sat ili dva izbegneš kakofoniju svakodnevnice...
Dobrodošli u Podnivo!
